VENTILACIJA

Ventilacija u zgradama je zamena unutrašnjeg donekle zaprljanog vazduha spoljnim svežim vazduhom. To osiguravaju klima komore i uređaji za ventilaciju smešteni u podstanici objekta. Kanali, odnosno kanalski razvodi osiguravaju distribuciju vazduha do pojedinih prostora.

Opšti problem kod ventilacije zgrada je to što se smatra da je ona veliki trošak – i kod investiranja u zgradu i kod funkcionisanja zgrade. Mi u Menergi znamo da to ne mora biti tako. Pravilnim planiranjem zgrade i odgovarajućim klimatizacijsko-ventilacijskim sistemom moguće je ostvariti optimalan stepen komfora uz prihvatljive operativne troškove investicije.

Prosečan čovek zapadnog sveta:

• provede oko 90 % svoga vremena unutar zgrada,
• „udahne“ više od 12.000 litara vazduha na dan.

Prema rezultatima istraživanja u prosečnom prostoru u zapadnim državama unutrašnji vazduh zagađeni je 5x više od spoljnog vazduha.

U najveće unutrašnje zagađivače vazduha spadaju:

• Biološko zagađenje: plesni, bakterije, prašina i grinje, mikroorganizmi, ljudska „perut“, životinjska perut u privatnim kućama…
  Zagađenje na bazi sagorevanja: ugljenmonoksid, azotdioksid, ugljendioksid, pasivno pušenje…
  Isparljiva organska jedinjenja: gasovi boja i lakova, pesticidi, hemikalije iz hemijskih čistionica odeće…

Razmislite o tome koliko vremena provodite u nepravilno ventilisanim prostorima i koliko ste puta u kontaktu s prethodno navedenim činiocima zagađenog vazduha? Vazduh znatno utiče na ugodnost boravka i udobnost. Znatno utiče na:

• osećaj ugodnosti čoveka u prostoru,
• udobnost stanovanja u zgradi,
• ljudsku produktivnost,
• ljudsko zdravlje.

Loš, zagušljiv vazduh ljudima uzrokuje sve više zdravstvenih problema. Zbog tog zagušljivog, odnosno zagađenog vazduha u neprovetrenim prostorima često se pojavljuju mnogobrojni problemi koji pogoršavaju zdravlje i kratkoročno i dugoročno umanjuju čovekovu otpornost.

U njih spadaju:

• glavobolja i hronična glavobolja,
• problemi s koncentracijom, zbog čega opada produktivnost na radnom mestu,
• iritacija oka, nosa, grla i pluća,
• astma i alergije,
• suvoća očiju,
• iznenadni umor,
• svrab,
• infekcije disajnog sistema.

Naravno, klasično rešenje je otvaranje prozora – tzv. prirodna ventilacija. Na taj način redovno se provetravaju sve prostorije, kako bi se loš vazduh zamenio svežim.

No tu je “kvaka”: Da bismo sprečili izlazak toplote zimi i hladnoće leti, izolujemo zgrade i osiguravamo njihovu kvalitetnu vazdušnu nepropusnost. Zatim, da bismo prostor provetrili, otvaramo prozore i svu energiju koju smo sačuvali na osnovu dobre izolacije i nepropusnosti vazduha jednostavno „bacimo“ kroz prozor…

Otvaranjem prozora narušavamo energetsku ravnotežu u zgradi i povećavamo troškove rada, jer je svež vazduh potrebno ponovo zagrejati zimi / ohladiti leti.

Jedino pravo rešenje je da se u zgradama s dobrom izolacijom i izvrsnom vazdušnom nepropusnošću pobrinemo i za ventilaciju prostora uz pomoć klimatizacijsko-ventilacijskih uređaja koji štede energiju – tzv. prinudnom ventilacijom.

U zgradama treba osigurati ventilaciju s visokim stepenom rekuperacije, odnosno regeneracije, koje će pridoneti tome da se otpadna energija ustajalog vazduha prenese na svež vazduh. Time eliminišemo potrebu za otvaranjem prozora, čuvamo energetsku ravnotežu i znatno štedimo na troškovima funkcionisanja zgrade.

Prilikom odabira klimatizacijsko-ventilacijskih uređaja potrebno je paziti na visok stepen povrata energije i malu potrebu za priključnom snagom. To su dva glavna faktora na koje je potrebno paziti još u fazi investicije u energetski sistem zgrade – dakle onda kad se zgrada tek planira. Ti će faktori dugoročno sigurno najbolje smanjiti troškove rada zgrade. Svakako je istina da je najisplativija investicija u uređaj ona koja:

• štedi energiju,
• smanjuje mesečni račun za energiju i funkcionisanje,
• smanjuje potrebnu priključnu snagu,
• smanjuje ukupnu investiciju u energetski sistem zgrade.

Povratak investicije u visokoefikasne klimatizacijsko-ventilacijske uređaje je između dve i tri godine. No, kvalitetne klima komore mogu se upotrebljavati više od dvadeset godina. To znači da ćete nakon otplate investicije uštedeti energiju za idućih 18 – 20 godina. Najbolji alternativni izvor energije ostaje: ušteda energije!

U zgradama u kojima nije osigurana odgovarajuća ventilacija – količina svežeg vazduha u prostorima često dolazi do tzv. sindroma bolesne zgrade („sick building sindrome“). Ljudima koji rade i žive u takvim zgradama počinju se pojavljivati različiti simptomi bolesti: glavobolja, vrtoglavica, otežano disanje, osećaj gušenja, iritacija gornjih disajnih puteva, pospanost, pečenje očiju, manja motivacija za rad.